www.ribar.com.mk

Претпоставувам дека не смета што е на српски и целосно превземено од еден нивни сајт.
Štuka

lat. Esox lucius
Pike Hecht Esoce-Brochet

Štuka pripada falimiji Esocidae, rodu Esox i vrsti Esox Lucius. Srodne vrste su joj Musky (maski) – Esox masquinongu, koja naseljava vode Severne Amerike, Esox niger koja živi u vodama nove Škotske do Teksasa i Esox americanus sa voda istočne obale Severne Amerike. Od svih vrsta roda Esox, najraširenija je Esox lucius koja živi u vodama severne i srednje Evrope, u zapadnoj Aziji i Severnoj Americi. Na Balkanskom poluostrvu naseljava vode sva tri sliva, a u našoj zemlji najrasprostranjenija je u Dunavu i donjim tokovima njegovih pritoka. Naseljava i jezera na većim nadmorskim visinama kao što je Plavsko jezero u Crnoj Gori i Garaško jezero kod Aranđelovca. Stanovnik je prvenstveno plićih, stajaćih i sporotekućih voda.

Štuka ima karakterističan i prepoznatljiv izgled i lako se razlikuje od ostalih vrsta riba. Telo joj je izduženo i valjkasto, a glava dugačka i prema vrhu se sužava u vidu pačijeg kljuna. Usta su joj velika i snažna sa mnogobrojnim oštrim zubima. Grudna peraja, kao i analno su crvenkaste boje, a leđno je sivkasto i postavljeno bliže repnom peraju. Leđa su tamno maslinasta, bokovi srebrni sa žućkastim šarama, a trbuh beo. Odlično vidi i razlikuje boje, a čulo bočne linije je izuzetno dobro razvijeno. Najveći je grabežljivac slatkih voda i proždire sve vrste riba i vodozemaca, odnosno sve što živi i kreće se u vodi. Kanibal je i u nedostatku druge hrane proždire i manje primerke svoje vrste. Na našim vodama naraste do 18 kg, ali su primerci veći od 10 kg redak ulov.



Karakteristična staništa štuke su stajaće vode, jezera, močvare, rukavci i zalivi, kanali kao i sporotekuće vode. Štuka lovi iz zasede, pa zato naseljava mesta sa puno zaklona i prepreka u vodi, kao što su delimično potopljena stabla, zatravljeni tereni uz trsku, oko lokvanja i granja… itd. Retko boravi na mestima bez zaklona i tada je najčešće pri dnu, u nekom udubljenju ili pored strmijeg odseka. Ima karakterističan mehanizam lova. Kada je aktivna stoji nepomična u zaklonu, ne razgoni jata riba već čeka da se usamljena riba sama približi. Kada identifikuje plen, zauzima položaj za napad i kada se ribica nađe na dovoljnoj distanci i ostvari se ključni nadražaj, sledi napad. Snažnim zamahom repnog peraja, štuka se izvija i munjevito, bočno grabi plen. Nakon toga, u mestu, jakim stiskom vilica ubija žrtvu. Zubi su joj oštri i povijeni ka ždrelu, što omogućava lako gutanje većih zalogaja. Dinamika ishrane štuke zavisi od potebe za hranom, gustine ribljih naselja u vodi u kojoj žive, godišnjeg doba, hidrološkog režima vode i ekoloških faktora. Štuka se najintenzivnije hrani nakon mresta i u jesenjem periodu. Pri visokoj i mutnoj vodi intenzitet ishrane je slabiji, a pri niskoj i bistroj vodi se povećava. S obzirom da ima visok prehrambeni koeficijent 8,8 (smuđ 5,1; som 6,2), štuka u odgovarajućim uslovima ima brz tempo rasta.

Zapaženo je da štuka koja se hrani, radije uzima manji broj krupnijih riba, jer je varenje progutane ribe dugotrajnije. Za vreme varenja jednog obroka štuka miruje i ne hrani se. Štuka nije migratorna vrsta ribe i njena selidba uslovljena je količinom hrane u staništu kao i potrebom za odgovarajućim uslovima za mrest. Po visokoj nadolazećoj vodi štuka migrira na plavnu zonu za jatima bele ribe, a krajem zime, pri temperaturi vode od +6C se seli na područja sa mekim podvodnim biljem, na koje polaže ikru. U zavisnosti od temperaturnog režima vode i opštih hidroloških uslova, mrest štuke se obavlja već od sredine februara i traje do kraja marta. Ikra štuke je lepljiva i žutonarandžaste boje, dijametra 2,5-3 mm. Polna zrelost ženke nastupa u četvrtoj godini života, a kod mužjaka u trećoj. Plodnost štuke je mala u odnosu na ostale grabljivice i ženka težine 4,5 kg ima prosečno 140 hiljada komada ikre. Inkubacioni period ikre traje od 18-23 dana pri optimalnoj temperaturi vode od +6C. U slučaju kolebanja temperature taj period je duži, a ako temperatura vode opadne do +1C oplođena ikra će uginuti. Mladunci štuke se brzo razvijaju, tako da su nakon dva meseca dugi preko 100 mm i uveliko proždiru mlađ drugih riba. Već u drugoj godini života štuka dostiže lovnu, zakonom dozvoljenu dužinu od preko 30 cm, sa težinom od oko 500 g.

Ribolov štuke se, u zavisnosti od težine očekivanog ulova, smatra srednjim i težim varaličarenjem. Oprema za varaličarenje štuke je nešto snažnija od opreme za lov smuđa, ali lakša od one namenjene lovu soma. Štap za ribolov štuke na kanalima i barama, na kojima se ne očekuju veći primerci od 3 kg, treba da bude dug 2,7-3,3 m, težine bacanja 40-60 g i savitjlivosti u gornjoj polovini dužine, pri čemu je brzina akcije nebitna. Za varaličarenje na jezerima i rekama gde je moguć ulov krupnijih štuka, treba koristiti snažniji štap, težine bacanja 80-100 g, parabolične savitljivosti i dužine 3-3,3 m. Čekrk treba biti odabran u skladu sa štapom i očekivanim opterećenjima, što znači kapaciteta 100/0,40 do 100/0,50. S obzirom da je štuka odličan borac i da je begove krupne štuke teško zaustaviti, potrebno je koristiti monofilne strune nosivosti 7-10 kg ili odgovarajuće upredene strune. U zavisnosti od terena na kojem se lovi i veličine očekivanog ulova treba birati strunu veće ili manje nosivosti. Predvez od kevlara u ribolovu štuke je neophodan. Postavljanjem predveza između varalice i osnovne strune u dužini od dvadesetak centimetara, sprečava se pregrizanje strune, što štuka često čini ako je sistem nezaštićen. Izbor varalice za varaličarenje štuke zavisi od metoda i uslova ribolova i prikazan je na sledećoj tabeli

Sezona ribolova štuke počinje po isteku lovostaja, nakon mresta, početkom aprila meseca. Ako mrest iz nekog razloga nije završen, ribolov treba otpočeti desetak dana kasnije. Štuka se nakon mresta intenzivno hrani i u tom periodu se love najkrupniji primerci. Rečna i barska flora, u proleće još nije nabujala i moguće je varaličarenje i na onim terenima na kojima je ribolov sve do pozne jeseni nemoguć zbog zatravljenosti. Tada lov štuke treba planirati na dubljim stajaćim vodama, odnosno jezerima poznatim po ulovima kapitalnih primeraka. Varaličarenje štuke na jezerima je u klasi težeg ribolova, pri čemu je ulov ređi ali krupniji, što zahteva upotrebu većih i težih varalica, kao i težu i snažniju opremu. Većina ribolovaca štuku lovi na čistim i plićim terenima, zbog neometanog plasiranja varalice i lakšeg vođenja borbe. To rezultira ulovima relativno malih riba jer će se velika štuka retko kretati na čistinama bez zaklona. S obzirom da je populacija štuke na našim vodama prilično proređena, ribolovci-varaličari, koji drže do svog sportskoribolovačkog kodeksa, neguju selektivan pristup prema svim vrstama grabljivica, a naročito prema onim kojima je ugrožen opstanak. Zato treba izbegavati terene na kojima je uočena aktivnost malih štuka i potražiti one veće, koje svojom veličinom i borbenošću omogućavaju pravi doživljaj i potvrdu ribolovačke veštine. Kako pronaći mesto sa krupnom štukom? Ako se po dolasku na ribolovnu vodu, u ovom slučaju na jezero, osvrnemo oko sebe, uočićemo raznolikost obalskog reljefa. Karakteristično za sve vode jezerskog tipa je da su negde dublje, negde pliće, neki delovi su obično očišćeni i pretvoreni u kupalište, dok drugi zapušteni i puni granja i stabala u vodi. Većina jezera imaju jednu ili više utoka, koje ih direktno ili preko ustave snabdevaju vodom, kao i mesta na kojima u kišnom periodu bujičavi potočići utiču i stvaraju rtove od nanosa različite strukture. Na tako raznolikoj i blago razuđenoj obali jezera nisu svi prilazi vodi pristupačni, što se može uočiti po manje ili više utabanim stazama duž obale. Na mestima na kojima je prilaz vodi otežan i gde se na osnovu tragova može zaključiti da mesto nije često posećeno, najčešće borave najkrupnije štuke. Na obalu ne treba dolaziti bučno, lomeći granje, već se što tiše približiti na nekoliko metara od vode, jer štuka često boravi u priobalju uz ivicu trave ili u krošnji palog, polupotopljenog stabla. Ribolov treba započeti površinskim varaličarenjem, pri čemu se pretražuju sva mesta u priobalju na kojima bi mogla biti prisutna štuka. Plitko zaranjajući, površinski vobler, spiner ili neopterećeni džig, teba voditi sporo sa čestim trzajima, zaobilaziti prepreke na vodi, a pri obali brzinu vođenja postepeno povećati, sve do vađenja varalice iz vode. Napad štuke, ako je prisutna, uslediće kod zaobilaženja prepreke ili ako je neodlučna i prati varalicu, napašće je pri ubrzanom vođenju. Na zatravljenim terenima ili na mestima prepunom granja u vodi, ako dođe do napada, a najčešće se to dešava baš na takvim mestima, manje primerke odmah, bez zamaranja treba vaditi iz vode. Štuke teže od kilogram treba zamariti u mestu, ako je to moguće, a ako je riba veća i borbenija ne treba biti preterano energičan, jer može doći do otkačinjanja ili oštećenja nekog dela opreme. U toku zamaranja ne treba joj dozvoliti mlataranje glavom po površini, jer su tada otkačinjanja najčešća. Popuštanjem će se riba zadržati na udici, ali će to štuka iskoristiti da se munjevito zavuče u travu ili granje. Ako je štuka u travi koja ima koren u rastresitom tlu, treba odložiti štap, uzeti strunu u ruku i polako dovući sa sve travom. Štuka pritom neće ni mrdnuti, jer će preko očiju i tela imati debeo sloj trave i reagovaće tek kada bude izneta na obalu i bude oslobođena trave. Ako je štuka uspela da pobegne u granje ili među stabljike lokvanja, nosivost strune neće biti dovoljna za dovlačenje, zato prvo treba sačekati da riba sama izađe iz zaklona. Štuka će to retko učiniti, ali ako se to desi tu priliku treba iskoristiti, jer sledeće sigurno neće biti. Opisana situacija je najteža, ali i vrlo česta u ribolovu štuke i zbog toga je neophodan snažniji štap i struna veće nosivosti jer su kidanja strune i otkačinjanja ribe najčešći epilog. Ako konfiguracija dna i položaj prepreka u vodi to dozvoljavaju, primenjuje se metoda varaličarenja u srednjim slojevima vode i pri dnu, uz upotrebu veći zaranjajućih voblera, spinera i blinkera. Izbačaj i vođenje varalice po dubini se obavlja tako da se teren pretražuje lepezasto u odnosu na položaj ribolovca. Napad štuke na nešto većoj dubini je manje agresivan, ali je zato varalica sigurnije uzeta. Manji spineri i blinkeri se često, u tom slučaju, nalaze duboku u ustima, a udica je zabodena u najdublja mesta sa kojih se teško otkačinje. Krupna štuka, koja je uzela mamac na nešto većoj dubini, pokušaće u mestu da se oslobodi udice, nakon čega će strelovito, pravolinijskim begovima, snažno povlačiti u stranu. Ako nema u blizini većih prepreka, takve begove nije teško kontrolisati i sa smanjenjem otpora ribe treba je polako usmeravati ka obali. S obzirom na veličinu i borbenost, štuka se relativno lako vodi do obale, ali to ne znači da se dovoljno zamorila. Najopasniji begovi i najteži za zaustavljanje su oni koje štuka čini kada oseti da je u plićaku. Nakon površinskog, divljeg bacakanja, pokušaće još jedan brz, strelovit beg u priobalno rastinje koji treba sprečiti. Ako postoji mogućnost da se u dubokim čizmama zagazi u vodu i približi ivici obalske vegetacije, štuka se može prihvatiti i u dubljoj vodi, čime se izbegava opasnost borbe u plićaku. Štuka se prihvata rukom u predelu glave. Neko to čini palcem i kažiprstom za oči, što je efikasno, ali deluje mučnije od zavlačenja kuke u međuškržni prostor. U dodiru sa štukom, treba se čuvati oštrih i velikih zuba kojih ima i po škržnim režnjevima.

Nakon prolećnog varaličarenja štuke, koje traje sve dok vegetacija ne nabuja i onemogući ribolov, štuka se može loviti i u toku leta i rane jeseni na tekućim vodama. U augustu i septembru, reke su najčešće niskog vodostaja, bistrije i sporijeg toka. Štuka se tada može loviti u priobalnom delu, na dubinama od tri metra, u sporom toku, ispred ili iza većih prepreka u vodi. U toku dana ona će loviti i na ivici manjeg brzaka i povratnog toka, ali krupniji primerci će se držati dna i ivica grebena na kojima se znatno povećava dubina. Na rekama nema toliko vegetacije i podvodnog krša kao na stajaćim vodama, pa je moguć ribolov nešto lakšom opremom. S obzirom da se varaličari zaranjajućim i tonućim voblerima do 11cm i džigovima težine do 14 g i da je teren relativno čist, štap treba biti dug između 2,7 i 3,3 m, težine bacanja 60-80 g i savitljiv u gornjoj tećini dužine. Čekrk kapaciteta 100/0,40 i kvalitetna struna nosivosti 6-7 kg u potpunosti odgovaraju uslovima i potrebama srednjeg varaličarenja štuke. Upotreba kevlarskog predveza je neophodna kada se ribolov obavlja džigovima. Na tekućim vodama štuka se pri dnu može loviti džigovima dužine 10 cm, ali zbog jedne udice na sredini dužine, odgrizanja zadnjeg dela džiga su česta. Zato se dužim shad-ovima dodaje još jedna trokraka udica, čiji se jedan krak zabada u telo varalice, a alka navlači na džig udicu. Takav sistem je pouzdan i znatno efikasniji od jedne udice.

Varaličarenje štuke na tekućim vodama se prvenstveno vrši metodom varaličarenja pri dnu i u srednjim priobalnim slojevima. Varalica se ne zabacuje na veliku udaljenost od obale, jer štuka boravi u zaklonima bliže obali, a hrani se van matice reke. Kada se ribolov obavlja džigovima, varalica se spušta na dno, lagano povlači i podiže na pola metra iznad, pa se opet spušta na dno. Štuka najčešće napada džiga u podizanju, zato često treba ponavljati radnju koja ostvaruje ključni nadražaj. Na manjim dubinama džiga treba voditi za nijansu brže i živahnije, a pri obali naglo ubrzati vođenje, što deluje provokativno na štuku koja prati varalicu. Vođenje voblera se obavlja sa zastajkivanjem, uz česte promene pravca i brzine. Praćenjem konfiguracije dna i priobalja kao i ubrzanjem pri obali, voblerom se postižu najveći efekti. Krupnija štuka, na tekućoj vodi sa manje rastinja i prepreka u priobalju, retko kada će ispratiti varalicu do obale, dok će sitnije napadati sve do vađenja iz vode. I u ovom slučaju, kao i na stajaćoj vodi, štuka će u dubini sigurnije uzimati varalicu i bolje se zakačinjati. Borba sa štukom u vodi bez većih prepreka je uzbudljiva, ali manje neizvesna nego na krševitim terenima. Štuka će prvim begom, nakon zakačinjanja, pokušati da se zavuče iza brežine ili između kamenja, što joj se ne sme dozvoliti. Treba nastojati da se borba odvija u srednjim slojevima, odnosno svako kretanja ka dnu i matici ne treba zaustavljati, već ih kontrolisati umerenom silom. Štuka nema običaj da legne na čisto dno i ako se dogodi da miruje na dnu, to je siguran znak da se zavukla pod granu. Ako joj se u toku borbe ne dozvoli mirovanje, štuka će se brzo zamoriti, ali će i dalje imati dovoljno snage za posledji i najopasniji beg u plitkoj vodi. Ako je štuka dovedena do obale a nije legla na bok, treba biti oprezan i sa popuštenom frikcijom čekrka, spremno sačekati i dozvoliti joj kraći beg. Štuka će pokušati da pobegne opet u dubinu, što nije opasno, ali ako se silom pokuša zaustaviti, ona će iskoristiti površinu i dno kao oslonce, što pri maloj dužini strune može rezultirati otkačinjanjem već zamorene ribe. Oprez pri prihvatanju štuke je neophodan bez obzira gde i u kojim uslovima se lovi.

Krajem jeseni, kada reke počnu da nadolaze i tempetarura vode opadne ispod +10C, tekuće vode postaju manje produktivni tereni za varaličarenje štuke. Na zatvorenim vodama, barska vegetacija se proređuje i tek sada počinje pravi ribolov štuke. Od polovine oktobra, pa sve do kraja decembra, uslovi za varaličarenje na zatvorenim vodama su idealni. Koriste se svi metodi, varalice i tehnike iz prolećnog dela sezone a ulovi su češći i izvesniji.

Krajem januara štuka se priprema za mrest, i ako su vodostaj i temperatura vode odgovarajući, matični primerci će početi da izlaze u plavnu zonu, pa tada teba završiti sezonu varaličarenja i poštedeti je dok okonča reproduktivne aktivnosti.

_________________

Да се надоврзам и јас со еден текст за штуката, што ми се виде како доста корисен, за жал, исто на српски, мада не е лошо да го преведеме.

Krupna kreće u proleće, kad je toplo štuka neće

Najpovoljniji period za lov krupne štuke, trofejnih i kapitalnih primeraka, u prvoj polovini godine je onaj kada se temperatura vode kreće između 10 i 18 stepeni Celzijusa. Smatra se da toplija voda od 18 stepeni deluje stresno na krupne štuke, koje tada gotovo da prestaju sa ishranom, čak do te mere da gube na težini. To je i bukvalno “štučji post”.

Međutim, sitni primerci lakše podnose topliju vodu i srazmerno manju količinu kiseonika u njoj, tako da se hrane čak i u tom periodu, znači mogu se uloviti. Ipak, reč je o takozvanim gladalicama, ili još češće o “penkala”, štukicama koje su ispod mere.

Prave štuke su žedne kiseonika i nešto svežija hladnija voda im znatno više prija. Tamo ih treba tražiti u pozno proleće i na pragu leta. To je, kada je reč o prvoj polovini godine, i najbolji period za pecanje krupne štuke. Statistike pokazuju da se najkrupniji primerci love upravo tada i, naravno, u poznu jesen.

Kada se voda zagreje preko 10 stepeni C štuka je već prebolovala mrest i nešto toplija voda stimuliše sve više njen metabolizam, pa je sve izraženija i njena potreba za hranom. Došlo je doba vraćanja u lovnu kondiciju. Upravo je period proleće - rano leto vreme kada štuka, pogotovo mladi primerci, najviše rastu - dobijaju na dužini, dok s jeseni dobijaju na težini.

To je potpuno nova faza u životu štuke. Posle postmresnog oporavka, kada su njene aktivnosti svedene na minimum i kada se “banja” u dubini, u hladnoj vodi koja je sačuvala bogatstvo kiseonika (poput kakve hiperbarične komore), krupne štuke posle mresta sa zagrevanjem vode kreću u lov.

Brzina transformacije te vrste obrnuto je sraz­merna veličini štuke. Najsitniji primerci su tek nešto malo više aktivni, jer su se i posle mresta zadržali u toplim plićacima gde su bili relativno proždrljivi. Najsporije se od mresta oporavljaju najkrupnije ženke. Mada zagrevanje površinskog sloja vode neminovno budi i njihov metabolizam, one i dalje ostaju u dubini, ali su sada neuporedivo aktivnije. Ovo je opšte pravilo koje potvrđuju mnogi izuzeci, jer ponašanje štuke zavisi i od drugih faktora, odnosno specifičnosti vode u kojoj se nalaze.

Najkrupnije primerke treba tražiti na mestima gde je voda najhladnija. Ponekad su to ona ista mesta gde je, zimi, voda bila najtoplija - izvori na dnu. Najbolja mesta za lov kapitalne štuke, u pozno proleće i na početku leta, otkrivaju se - zimi! U traženje takvih mesta kreće se kad led okuje vodotoke, bare, jezera. Cilj jeste locirati mesta na kojima se voda nije zaledila, ili na kojima je led najtanji. Obično su to mesta s aktivnim podvodnim izvorima koji zimi zagrevaju okolnu vodu, a leti je hlade. Tu obitavaju najkrupnije štuke, prave “big mame”, jer njih temperaturne promene te vrste znatno više privlače nego siću.



Matore štuke, za razliku od vremešnih ribolovaca, nemaju problema sa cirkulacijom i nisu zimogrožljive. Tačnije, one se sa sve većim i ujednačenijim zagrevanjem površinskog sloja koncentrišu u delovima sa najviše kiseonika. Ponekad je to pridneni sloj, a često su to mesta na kojima se ulivaju potoci ili rečice, jer su takva ušća pravi aeratori koji osvežuju jezera, ili neki drugi matični tok.

Dakle, za pronalaženje najkrupnijih primeraka u ovom periodu godine potrebno je izvanredno precizno poznavanje vode na kojoj se peca, pogotovo njenih hladnih struja i takozvanih džepova.

Predletnje doba je vreme bujanja vodene vegetacije, što daje nove impulse lancu ishrane. Za razliku od perioda posle mresta štuke i ranog proleća, sada se površinski sloj zagreva ujednačenije, a štukin korzo postaje sve veći i veći. Kao što je već rečeno, najraštrkanije su sitnije štuke, dok se mame i dalje drže dubine gde počinju sve više da se hrane, mada su mnogo manje alave od “trkačica”.

Što se voda više zagreva a leto primiče, sve je teže locirati udarna mesta za lov. Štuka postaje sve aktivnija i često menja lovne pozicije, pa nije lako pretpostaviti gde se krije. Ono što je pre nekoliko dana bilo pravo mesto, danas više nije. Pecanje podseća na igru vije: Uja, tu sam!

U tom periodu godine na brojnim vodama važi pravilo da pravila nema! Rezultat donosi samo upornost i posezanje za mamcima, varalicama i sistemima najrazličitijih vrsta. Zaboravite na ono što je juče bilo dobitna kombinacija, jer svaki novi dan znači novo istraživanje i novi ispit ribolovačke istrajnosti. Nije uopšte neuobičajeno da se po nekoliko primeraka na različite sisteme ulovi u plićaku, u dubini, pored ostrvaca vodenog rastinja, iznad kakvog grebena u vodi... pa vi izvucite onda neki zaključak.

Nepobitno je to da je štuka dnevni lovac, što nikako ne znači da će ko mahnita udarati na mamac “tačno u podne”. Najudarniji periodi dana za uspešan ribolov jesu svakako jutarnji (ne zornji!) časovi i popodne. Sa sumrakom prestaje njen lov.

Pecanje štuke je uspešnije po obla­čnom i tmurnom vremenu. Kada duva vetar nikako se ne treba predavati, ali treba voditi računa o njegovom uticaju. Vetar vrši aeraciju površinskog sloja vode, pa talasi koje stvara guraju hranljive čestice u određenom pravcu. U tom pravcu se kreću i jata sitne ribe, a za njima i štuka. Dobra mesta u plitkim zalivima, gde ste “onomad” imali uspeha pecajući štuku pri dnu, vetar totalno pokombasa. Uzburka plitku vodu, izmeša toplo i hladno, pa sada najviše kiseonika nema više pri dnu, tako da ni štuka nije više tu, već se digla, ili čak napustila to mesto.

Proleće je pravo vreme za lov krupnih primeraka, jer će dolaskom leta, usled pregrevanja vode one potražiti skrovišta iz kojih ćemo ih leti teško isčačkati, ali nije tako lako pronaći sloj hladne poznoprolećne vode u kojem se, po oporavku od mresta, najčešće zadržavaju matični primerci.

Pecanje na prirodni mamac, mrtvog ili živog kedera na plovak (pampur) odličan je izbor. Takvim sistemom mamac se spušta na određenu dubinu u kojoj se veoma dugo zadržava. Naravno da je potrebno eksperimentisati s podešavanjem dubine, da bi se otkrio “plodonosan” sloj vode.

Ako se peca varalicama neophodno je koristiti one koji omogućavaju da se povlače što duže u ciljanom sloju vode. U principu za taj način ribolova vobleri su najbolji izbor, naravno ako ribolovac raspolaže paletom većih dubokoronaca - i to suspending modela!



Kombinacijom daljine zabačaja, dužine čekanja pre nego se počne s namotavanjem (puštanje da varalica potone do određene dubine), brzine povlačenja i izborom odgovarajućeg voblera moguće je pročešljati, i to uzduž, sve slojeve vode, po pravilu bliže dnu, za koje pretpostavljamo da su obitavalište krupnijih primeraka.

Ne dajte da vas zavedu raubi štukica po zatravljenim plićacima, to su gladalice i primerci jedva u meri, pa umesto takvih rauba, potražite mesta sa hladnom vodom, podvodne izvore, pritoke sa svežom vodom, udubljenja i procepe na dnu, strmu zasenčenu i zasečenu podlokanu obalu (oprez, da ne padnete!) uske i duboke zalive koji nisu po ceo dan izloženi suncu.

Plitki zalivi gde se ulivaju manji vodotoci pravi su magnet za štuku, ali samo na početku sezone, sa porastom temperature tu će se zadržati samo po koji sitan primerak.

Odlične varalice za lov štuke pri dnu svakako su kašike. Kod nas su u legendu ušle DAM Effzet i Drago FD. Ukoliko njihovo jednolično povlačenje, ili trzanje, ne daje rezultata treba pokušati sa ubrzanim povlačenjem sa po nekoliko uzastopnih trzaja, kako bi se imitirala uspaničena ribica. Ovo je pogotovo preporučljivo kad se primeti da je štuka napala ali promašila varalicu. Dok se u Severnoj Americi, i u USA i Kanadi, najčešće koriste velike crveno/bele ili žuto/crne kašike, kod nas i Evropljana su omiljene srebrna i zlatna. Odlična je američka kašika Dardevle, koja je pravi “đavolak” za big mame (na uvodnoj sličici).

Kao i kada se bas lovi gumicama, i kod pecanja štuke kašikama korisno je ponekad napraviti pauze od po nekoliko sekundi. Najvažniji je trenutak početka pauze, jer se tada kašika zaustavlja i lagano sklizne unatrag, praveći iznenadni pokret koji vrlo često isprovocira na napad štuku koja prati varalicu.

Kombinacija velikih vibracija pri sporom povlačenju čini spinerbait varalice veoma dobrim izborom.

Od takozvanih leptira Ameri preferiraju veliki Mepps Musky Killer i i Mepps Lusox 4, dok je u staroj dobroj Evropi na veoma visokoj ceni Mepps Lusox 2 i 3, kao i Vibrax modeli.

Mada se iz svega što je ovde izloženo o aktivnosti štuke tokom proleća može zaključiti kako su površinske varalice bez ikakve šanse, bar kada je reč o lovu na krupne primerke, to nikako ne znači da ne treba pokušati i sa njima, pogotovo po tmurnom vremenu i predveče.

Nikako ne treba izbegavati ni gumice, pogotovo kada je štuka neaktivna, kada su, kako to ribolovci kažu, uslovi za pecanje teški. Tada su gumice, tj. razne vrste džigova, idealne za sporu prezentaciju, a među takvim je svakako i veliki Relax Kopito, koji je sve popularniji u Evropi poslednjih godina, a kod nas Orkin šed.

Sa primicanjem leta i osetnijim zagrevanjem vode pravi lovni i trofejni primerci štuke potražiće skloništa, tj. hladniju vodu - dubine iz kojih će vrebati na plen kojeg će biti u izobilju i iz kojih će izaći tek kada sveže jesenje noći počnu da hlade vodenu površinu.

Stoga je proleće pravo vreme za najveće, jer u leto štuka neće.

_________________
Животот е досадното време помеѓу два риболовни излета...

На Филип текстот ми се допаѓа, што велиш Филип да го преведам и да оди како една од најизворните теми за тип на риба ?
Цело време тврдам дека штука летно време и во пролетните жешки денови нема многу ефикасност упорно ме убедуваат дека нема тоа врска, а се базираат на случајни улови каде што ете „удрила“.

Ezeroto kade ima loveno Poliz e celo plitko.
Se lovi na delot koj ne e prekrien so trski.
A stukata sega ja nema tamo zatoa sto se naoga vo blizina na trskata.
A kaj trskata vo momentov ima nasobrani kup bela riba koja se mresti i ne ja interesira mnogu dali ima nekoe stukice pored nea. Polesen plen - nema.

_________________

Да прашам нешто дали од пример 20-30 парчиња солидна штука незнам по 500 грама или слично може да се очекува добар развој на популацијата во езеро ? Знам дека во селемлиската брана е се пуштени доста примероци и доста луѓе се жалат на дубинско кога чекат сом или костреж регистират удар и конецот остро е исечен тоа би требало да е штука него ме интересира дали е тоа пуштената или има подмладок ? Нема некоја конкуренција,а за храна има тоништа секаква риба ако веќе може да опстане ваше мислење за кој временски период би требало да има солидна популација ? За да знам коа ги возам воблерите дали сајличките да ги ставам

_________________
Anything in life worth doing is worth overdoing. Moderation is for cowards.

Штуката претежно е најактивна во ладните периодо од годината, од Октомври па се до Мај.
Штуката која била пуштена сигурно направила добар развој во годината затоа што е доста добро адаптибилна риба и не зависи од растителна храна, туку ги јаде рибите кои се веќе во самата вода.

Штука од 400 грама па нагоре буквално го кине монофилот без поголем проблем, прави death roll како што го прават тоа крокодилите и инстантно се ослободува.
За кога да ги користиш воблерите не можам да ти кажам точно затоа што секогаш може да се очекува удар од штука, иако во летните периоди се поретки. Може да ти удри и на веќе фатена риба.
Мој совет е да купиш сајлички и ловиш со нив секогаш, моето искуство вели дека кленот и кострежот воопшто не им смета сајла, бар во барските езера, на оние поголемите може и да имаш поретко удари на истата риба.

Не е баричка баш така големко е езерцево клен нема за жал единствени предатори во езерото се кострежот и сомот оној правиот сом 100килашот не американецот Јас се надевам дека за неколку години ќе ни се намножи повеќе ќеф ќе ми биде да фрлам кашики и воблери за штука него на тапа да го чекам карашот или кострежот на дубинка Со еден другар таму што е стално контактираме скоро секој ден пред 4-5 дена 3 пати по ред штука му кинела барем он така рече бидејќи немало толку одпор како што дава риба што може да скине 30ка конец

_________________
Anything in life worth doing is worth overdoing. Moderation is for cowards.

Neshto interesno pronajdov na internet za shtuka mi izgleda izmislenooo
Ako najdam negde vakvo da se prodava go kupuvam za Spiro_Jas poklon shtukadzija na godianta

Pogolema e shansata da go napravam ali ke vidime

_________________
Anything in life worth doing is worth overdoing. Moderation is for cowards.

Volchko, koga Zoran ( Vunjak ) ke ti napravi dojdi da mi kazes, a da go nades na drugo mesto uste potesko. Epten mu se taze.
A ako slucajno gi najdes, zemi tri za mene vednas.

_________________

Slucajno go najdov na 35464 strana na google images
Nemav sto da pravam i ukucav pike lures za da dobijam nekoja ideja sto da delkam ili da sostavam i ova izleze epten mi se dopadna.

_________________
Anything in life worth doing is worth overdoing. Moderation is for cowards.