www.ribar.com.mk

ŠARANSKI PARFEMI
Da li šaran može da miriše i prepozna miris?
Šaran može da primeti stimulanse (nadražaje) koje ispušta naš mamac.
Kako onda jedan šaran proba hranu:
U vezi toga se na ovoj stranici može pročitati jedan opširan tekst iz 1984-e godine
pod nazivom "Food handling and mastication in the carp" od autora Ferdinant A.
Sibbing. Ova teza je korištena za doktorski rad na poljoprivrednom fakultetu u gradu
Wageningen, Holandija. Ova nije tek tako nešto, to je doktorski rad kojeg treba
respektovati. Nama šaranašima može biti od velike koristi. U njemu tačno možemo
pročitati i sebi stvoriti ideje šta se sve događa u šaranskom telu i oko njega.
Prvo nešto o čulima kod šarana.
Čulo za ukus
Čulo za ukus je kod šarana od veoma velike važnosti u potrazi za hranom. Čula za
ukus se mogu naći po celom šaranskom telu sve do peraja. Kada bi ovako nešto
posedovao jedan čovek tada bi on mogao da sa prstima na nogama oseti kakav ukus
ima određena hrana!!! Ali, ipak se najveći deo ovih čula nalazi na brčićima kod
šarana, usnama i usnoj duplji. Sa drugim rečima: šaran “oseća” vodu koja struji
pored njega te na taj način lokalizuje pravac u kojem se nalazi hrana, za daljnje
istraživanje da li se nešto može pojesti on upotrebi svoje brčiće, usne i usnu duplju.
Na brčićima i usni ima oko 380 ovih čula na jednom kvadratnom milimetru.
Čulo za pipanje (probu)
Ova čula su takođe od velikog značaja u potrazi za hranom. Ovi veoma mali nervi se
takođe mogu naći po celom telu šarana. Najveća koncentracija je na rubovima
usana, prednjoj strani glave i na brčićima. Šaranu se na ovaj način pruža mogućnost
da primeti i najmnje pokrete u vodi. Misli na vodene mušice ili druge insekte i larve
koje se nalaze u blatu. Na ovaj način se registruju i pokreti malih plivajućih
životinjica. Uz malo fantazije možeš doći do zaključka da i pad boile u vodu može da
pobudi interesovanje kod šarana. Boila mu je skrenula pažnju, kada joj se bude
približio on će već znati da se tamo može pojesti nešto dobro. Ovo pod uslovom da
se radi o pozitivnom navikavanju. Sve upravo opisano može da prouzrokuje i
negativno navikavanje, u tom slučaju će doći do bega! Bočna linija
Šaran koristi još i jedno drugo čulo sa kojima može da registruje vibracije i razlike u
pritisku. Taj organ se naziva “bočna linija”. Nauka je dokazala da je šaran u stanju da
uz pomoć ovog organa prepoznaje razliku između “normalnih pokreta” i “pokreta
opasnosti” od njegovih srodnika. Šaran registruje i pokrete ribolovca na obali, bilo bi
dobro da na obali budeš veoma tih i obazriv.
Skoro svako od nas je video nagle pokrete šarana na površini vode koji se dao u beg,
na ovaj način se prouzrokuje i beg drugih srodnika. To su vrlo često i šarani koji se
tog momenta hrane sa tvojim specijalitetima na tvom hranilištu!!! Ovaj beg
prouzrokuju vibracije koje šaran oped registruje uz pomoć bočne linije. Riba te
pokrete asocira sa opasnostima te se instinktivno da u beg!!!
Bočna linija igra veliku ulogu i pri najmanjim promenama pritiska. To je jedan vrlo
mali kanal koji je u stvari ta bočna linija, on se nalazi sa obe strane te bočne linije.
Taj kanal je napunjen sa slinom. Uz pomoć malih otvora u tom kanalu male ćelije
šalju signal u mozak. Na ovaj način šaran može da kontroliše celo svoje telo. On na
ovaj način održava ravnotežu, određuje pod kojim uglom pliva, pravi razliku između
gore i dole i tako dalje.
Mi ljudi živimo u okolini koja je okružena vazduhom. Mi smo u mogućnosti da nešto
mirišemo tek onda kada se određena aroma počne rasprostirati kroz vazduh. Tek
kada određena aroma stigne do našeg nosa tada je možemo i registrirati. Uz pomoć
određenih ćelija se sačuvaju i po takozvanom principu “Ključ-Brava” se dalje putem
nervnog sistema transportuje ka mozgu. Ove nove informacije se porede sa već
poznatim. Ovaj proces se naziva HEMORECEPTORI. Jedna hemijska supstanca, u
našem slučaju aroma se pojavi u jednom određenom receptoru. Putem njega se
pošalje jedan određeni signal u naš mozak.
Šarani žive u medijumu koji se zove VODA.
U vodi nije mogućno napraviti razliku između MIRISA i UKUSA.
Hemoprocesori se u vodi kod riba pre mogu uporediti sa ljudskim ukusom. Pri
doživljaju ukusa se kod ljudi ne aktivira samo “Ključ-Brava” reakcija. U celom tom
procesu mozak je takođe aktivan. U taj proces se priključe i mentalni procesi,
posebno takozvani kognitivni procesi.
Da li šaran može da miriše i prepozna miris? Odgovor je NE.
Šaran ne miriše, on proba (pukusi). Ako šaran pliva iznad jedne boile on je
u stanju da uz pomoć njegovih receptora na stomaku (i na njegovom
celom telu) detektira ukus. Šaran jede u vodi što znači da se on susreće sa sasvim drugim ukusom već mi ljudi. On nejede na suvom, on nema nos i
jezik.
Poznavajući sve ove činjenice mi još uvek nije jasno zašto ribolovci daju tako mnogo
novaca za šaranske parfeme. Posle svih tih informacija sa web stranica, knjiga,
naučnih teza i tako dalje. Da bi zadovoljili samog sebe ili zbog toga što to rade gotovi
sve druge kolege??? Da bi sa kolegama ribolovcima imali šta mirisati na obalama
reka i jezera, ono što njima (nama) miriše šaranu smrdi, i obrnuto…
Potrudi se da ralizuješ jedan jednostavni i za ribu zdravi mamac. Usredi tvoju pažnju
na ukus tvoje boile. Za ovako nešto ti vrlo dobro mogu poslužiti: so, šećer, biber,
slatka i ljuta mlevena paprika, beli luk, crveni luk, razno-razne buljon kocke za supu
(obrati posebnu pažnju na goveđi buljon), sojin sos, anis, koriander…
Ima bezbroj začina koji se mogu iskoristiti za boili smese. Idi malo poseti tvoju baku
ili mamu pa ih pitaj za par saveta. Ako budeš zalutao na neku pijacu na sredenjem ili
dalekom istoku kupi si malo mirođija kojih nema u zemlji gde ti živiš, budi kreativan i
potrudi se da radiš i upotrebljavaš ono što konkurencija ne radi… I što je još mnogo
važnije: ćuti i lovi, nemoj nikome da govoriš tajne tvojih bakinih i dedinih kolačića
kako nebi došlo do i suviše brzog “negativnog navikavanja”

Ovaj tekst e od eden nas kolega , Darko Županić (CEZAR)
Sto mslite za ova sto go pisuva ? Jas sum ubeden deka e 100 % vo pravo

_________________

Како лови Келтан крапови ? Оди до реката и вика: ‘‘Ти , ти, и ти – надвор !‘‘.

Ovoj text sum procital poveke pati na razni forumi i na gotovo site mesta kade sto sum gi procital komentari podolu bea deka CEZAR e vo pravo..no ne sum slusnal od mod.krapdzii deka go sledat negovite soveti...i vo toj pravec se iznaogjaat se nekoi novi hemikalii vo mod.krapski ribolov...

_________________
tel/fax : ++389 2 3069793
email: gomak99@t-home.mk
075/291167 zoki

Se razbira deka e vo pravo Zoki .Kako ne bi bil , pa toa ne e negovo istrazuvanje . .. Cezar samo ubavo so prosti zborovi i vo eden kratok tekst napisal sto e sto , taman kolku treba da znae onaj koj saka .Problem e koj kolku ce svati od seto ova . .. ..A koj saka ima na internet i mnogu poseriozni stranici okolu ovaa tema , detalno objasneto sto e sto pod voda i kako funkcionira.

_________________

Како лови Келтан крапови ? Оди до реката и вика: ‘‘Ти , ти, и ти – надвор !‘‘.

http://www.carp-fishing-tactics.com/bai ... -fish.html
http://www.carp-fishing-tactics.com/sci ... abits.html
http://www.carp-fishing-tactics.com/sci ... enses.html

interesni raboti

_________________
Rodjen da peca,Nateran da radi